Јавни час „Сећање на краљевачки и крагујевачки октобар»

У понедељак, 28.10.2019, ученци III3 одељења одржали су јавни час „Сећање на краљевачки и крагујевачки октобар». Са часа је послата порука о важности сећања на догађаје из прошлости, о важности сећања на невино страдале, о важности проучавања и истраживања  националне  историје кроз садржаје засноване на искуствима жртава, ослободилаца, о важности сваког појединачног живота насилно несталог у вихору ратних збивања,у стравичној одмазди над децом, одраслима и старима, јер су иза бројки, о којима се увек расправља, а мање су важне, налазе имена и презимена, особе, људи, њихове судбине-животне, стварне, важне. Циљ часа био је да се обнове сећања на страдале кроз приказивање појединачних људских судбина, оних истинитих, документованих, а према истинским патњама које су током кланице Другог светског рата проживели и преживели стварни људи.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године један је од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана. Јавни час отворио је професор историје Зоран Јанковић беседом, дајући у њој основне историјске податке о стрељањима у Краљеву и Крагујевцу, које је оплеменио етичким промишљањима о овим догађајима мотивишући ученике да достојaнствено говоре о тешким темама и излажу резултате својих истраживања. Ученици су истраживали о крвавој јесени у Краљеву и Крагујевцу, не само са историјског становишта, већ су истраживали о појединачним судбинама људи, о Краљеву и Крагујевцу пре рата, о томе како су изгледали ови градови, како су становници у њима живели, како су дочекали јесен 1941, и какве су последице ове незапамћене трагедије оставиле.

У пројекту истраживања о појединачним судбинама људи, ученици одељења III3, приређивали су садржаје који су били изведени на самом јавном часу, часу отвореном за све заинтересоване ученике школе и наставнике. Они су се припремали истражујући историјске чињенице и консултујући различите изворе о судбинама страдалих, о томе ко су били, чиме су се бавили, колико су имали година. Писац  Данило Киш и сам страдалник у Другом светском рату рекао је: «Историја је без страсти, без злочина и без обзира на бројке: шта значи шест милиона мртвих (?!) ако не видимо једног јединог човека и његово лице, његово тело, године и његову личну повест.» Ученици су се потрудили да видимо људе, да замислимо њихова лица, њихова тела, године, њихове личне повести. Присутни ученици другог разреда на овом часу могли су да чују значајне појединости о поменутим страдањима и жртвама. Подсетили су се потресних и тужних догађаја: стрељање деце и ђака у Крагујевцу, страдалих у Краљеву, страдања породица и народа уопште.

Хвала свима који су тога дана учествовали у оживљавању људских судбина, казивању значајних стихова «Крваве бајке», изношењу мисли и промишљања. Хвала што су сећањима на страдале указали почаст њиховој жртви и исказали дивљење. Многи су са овог часа отишли са сузама у очима и мислима управљеним ка «онима којих више нема» чиме су достојанствено оживели сећања на њих.

Ученици III3 одељења: Милица, Зорица, Андреа, Јелена,

Вера, Добрила, Марко, Јована, Даница,
Јована, Милена, Нина, Милена,
Александра, Мила, Биљана, Стоја
 и наставник српског језика и књижевности,
Александра Секулић.