Javni čas „Sećanje na kraljevački i kragujevački oktobar»

U ponedeljak, 28.10.2019, učenci III3 odeljenja održali su javni čas „Sećanje na kraljevački i kragujevački oktobar». Sa časa je poslata poruka o važnosti sećanja na događaje iz prošlosti, o važnosti sećanja na nevino stradale, o važnosti proučavanja i istraživanja  nacionalne  istorije kroz sadržaje zasnovane na iskustvima žrtava, oslobodilaca, o važnosti svakog pojedinačnog života nasilno nestalog u vihoru ratnih zbivanja,u stravičnoj odmazdi nad decom, odraslima i starima, jer su iza brojki, o kojima se uvek raspravlja, a manje su važne, nalaze imena i prezimena, osobe, ljudi, njihove sudbine-životne, stvarne, važne. Cilj časa bio je da se obnove sećanja na stradale kroz prikazivanje pojedinačnih ljudskih sudbina, onih istinitih, dokumentovanih, a prema istinskim patnjama koje su tokom klanice Drugog svetskog rata proživeli i preživeli stvarni ljudi.

Streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine jedan je od najvećih zločina nemačke vojske u II svetskom ratu. Iako je te jeseni u Srbiji bilo više slučajeva masovne odmazde nad nedužnim stanovništvom, streljanje u Kragujevcu uzdiglo se do simbola svih tih stradanja: načinom izvršenja, delimično strukturom streljanih, reakcijom u javnosti za vreme rata i odnosom prema ovoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana. Javni čas otvorio je profesor istorije Zoran Janković besedom, dajući u njoj osnovne istorijske podatke o streljanjima u Kraljevu i Kragujevcu, koje je oplemenio etičkim promišljanjima o ovim događajima motivišući učenike da dostojanstveno govore o teškim temama i izlažu rezultate svojih istraživanja. Učenici su istraživali o krvavoj jeseni u Kraljevu i Kragujevcu, ne samo sa istorijskog stanovišta, već su istraživali o pojedinačnim sudbinama ljudi, o Kraljevu i Kragujevcu pre rata, o tome kako su izgledali ovi gradovi, kako su stanovnici u njima živeli, kako su dočekali jesen 1941, i kakve su posledice ove nezapamćene tragedije ostavile.

U projektu istraživanja o pojedinačnim sudbinama ljudi, učenici odeljenja III3, priređivali su sadržaje koji su bili izvedeni na samom javnom času, času otvorenom za sve zainteresovane učenike škole i nastavnike. Oni su se pripremali istražujući istorijske činjenice i konsultujući različite izvore o sudbinama stradalih, o tome ko su bili, čime su se bavili, koliko su imali godina. Pisac  Danilo Kiš i sam stradalnik u Drugom svetskom ratu rekao je: «Istorija je bez strasti, bez zločina i bez obzira na brojke: šta znači šest miliona mrtvih (?!) ako ne vidimo jednog jedinog čoveka i njegovo lice, njegovo telo, godine i njegovu ličnu povest.» Učenici su se potrudili da vidimo ljude, da zamislimo njihova lica, njihova tela, godine, njihove lične povesti. Prisutni učenici drugog razreda na ovom času mogli su da čuju značajne pojedinosti o pomenutim stradanjima i žrtvama. Podsetili su se potresnih i tužnih događaja: streljanje dece i đaka u Kragujevcu, stradalih u Kraljevu, stradanja porodica i naroda uopšte.

Hvala svima koji su toga dana učestvovali u oživljavanju ljudskih sudbina, kazivanju značajnih stihova «Krvave bajke», iznošenju misli i promišljanja. Hvala što su sećanjima na stradale ukazali počast njihovoj žrtvi i iskazali divljenje. Mnogi su sa ovog časa otišli sa suzama u očima i mislima upravljenim ka «onima kojih više nema» čime su dostojanstveno oživeli sećanja na njih.

Učenici III3 odeljenja: Milica, Zorica, Andrea, Jelena,

Vera, Dobrila, Marko, Jovana, Danica,
Jovana, Milena, Nina, Milena,
Aleksandra, Mila, Biljana, Stoja
 i nastavnik srpskog jezika i književnosti,
Aleksandra Sekulić.