Есеј из филозофије

Статус знања и шта само знање представља у савременом добу као и утицај медија на развој мишљења и појединца јесу теме на које су промишљали ученици 4/2 разреда у оквиру писаног есеја…

Знање за мене представља шта?

Наши родитељи често су се служили и служе се реченицама: „Учи да би био неко и нешто у животу“, или „Твоја је будућност у твојим рукама“. Вероватно да нема детета које није чуло ове речи својих родитеља, и то од првог разреда основне школе, па надаље, током целог образовања. Док смо мали и тек учимо да читамо и пишемо, нама ове реченице само прођу кроз главу, готово не мислећи какво је њихово значење. Већ неколико година касније, њихово значење постаје јасније, јер наше сазревање доноси и суочавање са реалношћу и оним што нас окружује. Да бисмо избегли тежак у мукотрпан живот и ружну будућност, узимамо књиге, удубимо се читајући и учећи информације од којих ће зависити наше оцене, а касније и наше могућности да знање стичемо на неким вишим лествицама.

Размишљам да ли је сврха учења и стицања знања само лагодна будућност и много новца. Која је сврха свих уџбеника који нам прођу кроз руке током читавог школовања? Да ли се може живети и без информација које године се која битка догодила, који песник је написао ову или ону песму и зашто ју је уопште написао, која јој је сврха; да ли су све информације о прашумама, океанима и рекама  подједнако важне као и оне о анатомији човека, о неком закону из физике, неком граматичком правилу или још горе, изузетку, из матерњег или страног језика који учимо. Некада се на све те силне информације гледа као на неки пут који води ка одличној оцени, дипломи, добром послу. Наравно, у нашој глави се годинама смењује низ нових и различитих података, образаца, година, назива, имена… И све то прође кроз наше мисли попут неке смернице ка бољем сутра. Међутим, ниједна информација није толико важна ако ми не схватимо сврху зашто је учимо. Чини ми се да је у знању најважнија човекова знатижеља. Ако човека не занима како се развијало људско друшво кроз време, која је сврхва битки, сеоба, како су људи живели у различитим временима, онда су све информације о томе сасвим бескорисне. Учити значи ширити видике, а не маштати о плати која ће остварити све жеље. Новац нема вредност коју има знање, и зато се новцем све може купити. Све,  сем знања. Новцем се не купују широки видици које градимо читајући и учећи, нити се новцем може купити знање којем располажемо док разговарамо са неким. Без образовања заувек остајемо слепи крај очију. Учити значи стицати знање о томе какав је свет у којем живимо, како је он настао, како се развијао и све што тај свет чини потпуним. Интересујући се за све те податке имамо прилику да сазревамо, да се развијамо и боље односимо према стварима и другим бићима. У прилици смо да учимо и сазнајемо заједно са вршњацима, најбољим другарима; да кроз шалу, забаву и смех долазимо до знања. Али, нажост, многа деца школу доживљавају погрешно. Граде мишљење да се у школи све мора, да немаш другог избора, да су сви строги и преки, да у школи постоје само казне и покуде и да је то једна велика зграда у којој градиво мораш учити на силу. Наравно да школа нема ту сврху. Важно је имати на уму да школа нуди одрастање и сазревање, пре свега, а затим и веома велико знање.

Понекад имам осећај да сам прешла велики пут, изборила се са бројним препрекама, уложила велики труд и коначно дошла до циља. Међутим, када је у питању знање, мислим да циљ скоро и да не постоји, јер учимо читавог живота, границе не постоје. Знање је одувек било велико богатство за све нас и одувек нам је било доступно, само је питање колико ко жели да га добије.

Невена Јеличић IV₂

Утицај медија на формирање мишљења

Данас, информације на интернету има свуда. Када информација дође до јавности она се онда преноси преко друштвених мрежа. На друштвеним  мрежама се информације препричавају, мењају и даље шире. Када говоримо о променама у друштву, можемо рећи да су медији њихов незаобилазан чинилац, али и да промене у друштву утичу на саму улогу медија. Медији уз помоћ медијских садржаја доприносе формирању ставова појединаца и одређивању њиховог понашања кроз поистовећивање са ситуацијама које су медијски представљене. Тако медији помажу да појединац позиционира и одреди себе у односу на друге и боље се оријентише у стварним друштвеним ситуацијама. Другим речима, начин на који ћемо играти своју друштвену улогу и на који реализујемо себе, делом је зависан од грађе добијене из медија. Они имају друштвено позитивну улогу у осветљавању стварности и приказивању друштвене реалности. Служе информисању, забави, дружењу, учењу итд. Својом реалном моћи они могу да обликују идентитете, да моделују животне стилове и вредности, да учестују у социјализацији и процесу васпитања, да стварају друштвени консензус, али и да стварају стериотипе – истовремено имајући утицај на друштвену стварност и понашања људи. Посебан утицај на децу имају ставови њихове породице, које они још у раном детињству обично несвесно прихватају. Што су стариј, све више прихватају вредносне оријентације и ставове који су посредовани филмовима, штампом, телевизијом, кроз дружења са вршњацима и слично. Сензационалистичке приче у новинама, на радију или телевизији, које углавном као тему имају катастрофе, праве се да привуку читаоце, слушаоце и гледаоце. Такве приче на младе често остављају лош утисак и развијају предрасуде о квалитету живота и потребама појединих група људи. Један од начина да се схвати значај медија у нашим животима, јесте да се замисли живот без медија. Медији играју значајну улогу у данашњем друштву обезбеђујући, на различите начине, широк опсег информација. Они снажно утичу на ставове у заједници, на веровања и понашање, играју виталну улогу у политици, економији и друштвеној пракси, и као такви продиру у све сфере друштва. Већ дуго медији нису само посредници који преносе неки садржај, већ су заправо оформили властиту социјалну средину и постали део нашег властитог природно-уметничког окружења. Они су пријатељи, непријатељи, обожавани, омражени,… Већина онога што кажемо о медијама говоримо о нама самима.

Маријана Ђајић IV2