Voice of Vocation: Međunarodna debatna edukacija u Šibeniku – poziv za prijavu
21. mart 2025.
Na današnji dan pre 26 godina počeli su vazdušni napadi NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ.
Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Odluka o bombardovanju SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao je generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je kriva za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo operaciju „Milosrdni anđeo” vazdušnim udarima krstarećim raketama i avijacijom na više područja Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemalja Alijanse započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazdušne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti NATO-a. Teško su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija… U pamćenju su još prizori sprženog voza u Grdeličkoj klisuri…
U Novom Sadu srušena su sva tri mosta na Dunavu: Varadinski 1. aprila, samo dva dana kasnije, 3. aprila srušen je Most Slobode. Žeželjev most je najduže odolevao bombama, iako je gađan četiri puta, srušen je 26. aprila sa šest razornih projektila. Nakon što su mostovi srušeni, u pomoć je priskočila vojska koja je pontonskim skelama prevozila ljude s jedne na drugu stranu Dunava.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Uništene su zgrade dve medijske kuće: u noći 23. aprila 1999. na zgradu RTS-a u Aberdarevoj ulici NATO je usmrtio 16 radnika, a 3. maja bombardovana je i zgrada Televizije Novi Sad na Mišeluku. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i u Novom Sadu.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, da bi tri dana posle toga počelo povlačenje snaga SRJ s Kosova i Metohije. Dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja koji su imali zadatak da obezbede mir za sve nacionalne zajednice na Kosmetu.
