Огледни час посвећен Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

«Плашите ли се рата? Мислите ли икада о рату? Задирете ли мислима у суштину ратног сукоба? Плаши ли вас страдање? Колико пута сте помислили о страдању деце у рату?

Не тако давно на земљи којом ми данас ходамо, одиграо се стравичан рат и оставио је последице чије се размере не могу спознати до краја, а разумети готово никада. Средином двадесетог века, током Другог светског рата, нестале су границе између добра и зла, границе разума су се изгубиле, а људска свест и савест су капитулирале пред лицем зла које људски ум сагледати не може. Страдање без мере и реда, без правила и смисла, разорило је живот, детињство и младост света, Европе и Србије. Млади и неискусни, несвесни шта их је снашло, дечаци и девојчице остајали су без родитеља, одвајани су од родитеља и одвођени у логоре, гладовали су, патили, боловали.  Заустављани су им животи на самом почетку. Затворена су им врата живота, одрастања, љубави, сазнавања, угашена им је светлост постојања. У детињим, младалачким, очима туга, у срцу страх и неверица Страдала су сурво и безушно, беспомоћна пред војничким чизмама и пушкама. « (Једна ученица четвртог разреда)

Ученици и наставници наше школе одржали су 26.4.2018, огледни час «Сетите се моји мене јер ме више нема» поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, који се иначе у нашој земљи обележава сваке године 22. априла. Тематика часа била је у вези са Другим светским ратом, ратовима уопште, страдањем, људском патњом, смрћу, надањима, слободом, животом уопште, љубављу, обновом, људским и моралним вредностима. Циљ је био да се обнове сећања на страдале током ратова кроз приказивање појединачних људских судбина, оних истинитих, документованих и оних уметнички уобличених, а према истинским патњама које су током кланице Другог светског рата проживели и преживели стварни људи.

У пројекту истраживања о појединачним судбинама људи, ученици неколико одељења и њихови наставници, приређивали су садржаје који су били изведени на самом огледном часу, часу отвореном за јавност и све заинтересоване ученике школе. Они су се припремали истражујући историјске чињенице и консултујући поједина књижевна дела у којима се поменуте теме обрађују. Писац  Данило Киш и сам страдалник у Другом светском рату рекао је: «Историја је уопштена, а књижевност је конкретна. Историја је мноштво, књижевност- индивидуално. Историја је без страсти, без злочина и без обзира на бројке: шта значи шест милиона мртвих (?!) ако не видимо једног јединог човека и његово лице, његово тело, године и његову личну повест.» Ученици су се потрудили да видимо људе, да замислима њихова лица, њихова тела, године, њихове личне повести. Многобројни присутни могли су да чују значајне појединости о рату и жртвама рата. Подсетили смо се потресних и тужних догађаја: стрељања ђака у Крагујевцу, страдалих у Јасеновцу, Холокауста и страдалих Јевреја, страдања деце у рату, страдања породица и народа.

Час су, Јеврејском химном, отворли гости, Омладински хор «Виле» под диригентском палицом Софије Патковић. Ученици другог разреда професорке психологије Гордане Банатски, подсетили су нас на текст „О души и телу” Бориса Сирилника, француског неуропсихијатра, психолога и етолога, који је преживео Холокауст. Наставнице страних језика, енглеског и немачког (Ливиа Јухас, Ида Миловић, Тања Сератлић  и наставница српског језика Тања Симуновић) са ученицима другог, трећег и четвртог разреда, припремиле су рецитовање  делова песме Д. Максимовић ,,Час историје“ на енглеском и немачком језику. Ова песма је била увод у сам огледно-јавни час јер има елементе подсећања на историјске догађаје. Затим је дат и кратак историјски увод о страдању у Шумарицама на немачком и енглеском језику. На крају овог дела часа, уследило је и казивање песме Д. Максимовић ,,Крвава бајка’‘ на српском, енглеском и немачком језику.

Ученици трећег и првог разреда приредили су, са својом професорком српског језика и књижевности Александром Секулић, сећања на жртве стрељања у Шумарицама. У оквиру овог дела часа приказано је видео- сведочанство глумца Мије Алексића, који је преживео стрељање. Затим су дечаци првог разреда говорили потресне текстове сачуваних кратких записа, порука, које су пред смрт оставили  стрељани у Крагујевцу.

Четири ученице првог разреда одиграле су улоге руске деце која су преживела Други светски рат, на основу одломака из књиге „Последњи сведоци“ добитнице Нобелове награде за 2015, Светлане Александровне Алексијевич. Сцена је изазвала веома емотивне реакције присутних. „Ни суза довољно, И бол је узалудан» каже Душан Матић у Успаванци за погинуле који немају више од двадесет година. Одломак из ове песме, у знак сећања на све невине младе жртве Другог светског рата, говорила је професорка економске групе предмета Гордана Секе. У наставку часа, професор историје Зоран Јанковић одржао је краћу Беседу о обележвању Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и о јасеновачком усташком логору за децу. Професор је изнео значајне историјске податке, али је и врло емотивним и мотивационим говором изазвао пажњу и емаптију код присутних гледалаца. Ученица четвртог разреда говорила је још једну песму Десанке Максимовић, а њу је припремала професорка српског језика и књижевности Марина Рабреновић.

Део часа у коме се говорило о Холокаусту и геноциду над Јеврејима, припремале су ученице првог и трећег разреда и њихове професорке енкглеског и српског језика, Ивана Илић, Сања Поповић, Ливија Јухас и Александра Секулић.  Ученице првог разреда представиле су кратку биографију песника Дана Пагиса, на енглеском језику, песника који је преживео Холокауст и стварао поезију која је инспирисана овом потресном темом.  Четири ученице првог разреда су наизменично на српском и енглеском језику говориле песму «Записано оловком у запечаћеном вагону. Говориле су о појму Холокауста, а затим је ученица трећаг разреда говорила на енглеском језику песму „Аутобиографија“ Дана Пагиса. На енглеском су ученице четвртог разреда изнеле неке податке из живота чувене Ане Франк и прочитале су одломак из њеног дневника.

Наставнице српског језика и књижевности, мотивисале су и помогле ученицима четвртог и трећег разреда да приреде читање сликовитог одломка из романа «Лелејска гора» М.Лалића (Тања Симуновић Тулић) и драматизацију одломка из романа «Деобе» Д. Ћосића (Драгана Мандић). Оба текста говоре о страдању Човека у рату и о тешким психичким патњама које су проживљавали појединци током рата. Час је завршен казивањем песме Д.Васиљева «Плач матере Човекове» (ученица четвртог разреда) и читањем есеја ученице четвртог разреда.

 Хвала свима који су тога дана учествовали у оживљавању људских судбина, казивању значајних стихова, изношењу мисли и промишљања. Хвала што су сећањима на страдале указали почаст њиховој жртви и исказали дивљење. Многи су са овог часа отишли са сузама у очима и мислима управљеним ка «онима којих више нема» чиме су достојанствено оживели сећања на њих.

У знак сећања на жртве Холокауста, геноцида и на све остале жртве фашизма у Другом светском рату, с поштовањем и дивљењем, ученици и наставници Економско-трговинска школе Кула.

Слава им.