Светосавље – пут који води у Живот

Вековима наш народ слави и прославља Светог Саву. Оно што славимо и прослављамо ми успоменом оприсутњујемо и оживљавамо. Та нас успомена подсећа, уобличава и повезује.  Показује нам пут и правац – одакле смо кренули, где смо, где и какви ми треба да будемо. Славећи овог светилника и утврдитеља наше Цркве, Просвете и Државе, ми се поново оријентишемо на историјској и свесветској позорници. Свезавши свој идентитет Христом и уподобивши своје лице Образу Христовом, најмлађи Немањин син Сава Немањић нас води путем Христа у живот вечни и Царство Небеско. Тај пут је пут сазревања и просвећивања нашег народа до његовог историјског и духовног пунолетства овенчаног Христом, Пут који води у Живот, та философија Живота, како је насловио Ава Јустин – то ми данас зовемо Светосављем.

Светосавље је икона оваплоћене божанске љубави која даје смисао и душу Савином проповедничком и просветитељском светом делу – охристовљењу свога рода и народа.На тај начин је православно Светосавље постало суштина историјског опстанка српског народа, славећи Светог Саву славимо радост свог трајања и кличемо учитељу највиших вредности које потврђују један народ који рађа свеце.

авље  – Оно прво и најважније што нам је Свети Сава дао и пренео јесте живо присуство Божије у народу који живи по заповестима Божијим и непрестано Богу служи и учествује на светој Литургији. Њу нам је он утврдио на богослужбеном језику нашег народа, држећи да је литургијски етос суштина хришћанског идентитета и предуслов сједињења са Христом. Просвећујући народа и учећи нас да је држање заповести Божијих, активан богослужбени живот и узвишени хришћански морал,благослову и залогу будућности. Савине речи громко одјекују кроз векове: Ако сачувате (заповести Божије), бићете блажени од Бога у векове ви који сте примили веру Божију и сачували је у чистоти“,

Сва наша страдања, лутања и отпадања пре свега су последица кидања односа љубави са Богом нашим, а самим тим и са његовим равноапостолним архијерејем и пастиром Савом. Једино се Евхаристијом (Причешћем) можемо у потпуности поистоветити са Христом и са светима Његовим. Наш идентитет дубоко је везан за Хришћанство, које је вера просвећених, а најпре за свету Литургију.Уколико се од ње одвојимо, издвајамо се од Господа Исуса Христа, темеља и извора наших живота, одвајмо се од Светосавља, најважније школе живота.

Узроци многих несрећа кроз је  пролазио и пролази наш народсу отуђеност од Бога и Литургије као живог сећања на Сина Божијег, Бога љубави и саборности, а то значи и отуђеност од Светосавља.

Основ напретка једног друштва, односно заједнице, јесте међусобна љубав. Јер Христос  заповеда управо љубав према другима: о љубави висе сав закон и пророци.  Криза коју данас проживљава наше друштво, управо кроз живот и дело Светога Саве добијају свој потпуни смисао. Свака је криза у ствари шанса за преображај, за исповест и покајање.

Светосавље је управо, вековима православни доживљај Србина, Православље израсло на плодној земљи Србији, где јене само Србин Србину ближњи и брат, него по речима Господњим и сваки који твори вољу и заповести Божије. Где нико ником није крвник ни странац. Светосавска Србија је земља која се мери духовним добрима и врлинама, непролазним делима и подвизима оних који у њој живе, којима је она мати. Изнад свега је Светосавље пут који води у живот, у вечни живот у Христу. Не може се свети Сава празновати и славити без Христа. Свети Сава је Христов ученик и апостол, а наш учитељ и просветитељ, зато наше школе и цела Србија Савиндан празнује првенственоЛитургијом и крсном славом, а затим и академијама, приредбама и рецитовањима.

Свети Сава био наш највећи просветитељ, правник, и државник, а најпре и изнад свега је биоапостол Христов и слуга Божији, проповедник и отац своме народу. Из његове вере и несебичног православног монашког подвига су се црпила и његова васпитна, образовна, правна, медицинска и многа друга достигнућа, којима одајемо признања и поштовање у свим овим вековима. Њему узносимо молитве и кличемо: ,,светитељу Саво, моли Бога за нас грешне“.