Трагом Јевреја

Пројектна настава „Трагом Јевреја у Сомбору и Западнобачком округу“ коју су осмислиле Александра Секулић професор српског језика и књижевности у Економско-трговинској школи у Кули (ЕТШ) и др Снежана Клепић, професор српског језика и књижевности у Гимназији „Вељко Петровић у Сомбору, а реализују га сарађујући са Иваном Илић, професорком енглеског језика у ЕТШ, одвија се у поменуте две школе од почетка маја ове школске године, а трајаће до краја септембра наредне школске године. Пројекат обухвата низ активности кроз које ће се ученици упознати са културом, историјом и традицијом јеврејског народа и истражити његову судбину на нашим завичајним просторима.

Гледање филма El Otro Camino: 1492 (сајт Центропа – јеврејски историјски институт са канцеларијама у Бечу, Хамбургу, Будимпешти и Вашингтону) у преводу на енглески и дискусија након одгледаног филма на часу енглеског језика (водитељ наставник Ивана Илић) претходило је сусрету ученика у гимназији Сомбору, у суботу, 28. 5. 2022, као увод у заједничке активности: предавање Милана Степановића и две радионице.  Господин Степановић, публициста и завичајни историчар, одржао је предавање о Јеврејима у Сомбору – о историји Јевреја на европском тлу, њиховим емиграцијама условљеним протеривањима, а надаље, о њиховој судбини током Другог светског рата и холокаусту, са акцентом на судбину Јевреја у Сомбору, као и у читавом Западнобачком округу. Осим историјских података, Степановић је ученицима предочио и неколико топлих људских сведочанстава у којима је човечност Сомбораца била изнад антисемитизма, а њихово саосећање изнад страха.

Након предавања одржане су радионица упознавања (водитељ др Снежана Клепић) и Хавер-радионица (Хавер – образовна организација грађанског друштва, Београд; водитељ наставник Александра Секулић) о јеврејским симболима као што су менора, мезуза, кипа, давидова звезда и др. Сусрет је окончан обиласком јеврејских палата у центру града: Вајдингерове, Кауфманове и Сингерове.

Учесници сусрета, ученици 1-1 и 1-2 разреда сомборске гимназије и 3-2 кулске економске школе, наставиће пројектне активности у својим школама: знања, стечена током предавања, радионица и истраживања, пренеће другим ученицима,  истраживаће трагове јеврејске културе и историје у својим местима, као и живот Ђорђа Лебовића, рођеног Сомборца,  знаменитог сценаристе и књижевника јеврејског порекла. Наиме, који је преживео нацистичке логоре Аушвиц и Матхаузен. Читајући и проучавајући његово дело “Семпер идем” (недовршену хронику једног детињства) истражиће судбину Јевреја у Сомбору, виђену очима дечака. Независан рад ученика у две школе подразумеваће и кориштење материјала са сајта Центропе: интервју са Магдаленом Бергер, савремеником Ђорђа Лебовића, поредиће две судбине, разговарати о њиховим личним повестима – представити личност именом и презименом, њен живот пре, за време и, уколико је преживела, после холокауста, приказати појединца са свим потребама, жељама, дилемама и страховима. Ученице наше школе Јасна Ачански, Славица Баџа, Тијана Дурковић и Марија Склад, у четвртак, 2. 6. 2022, на часу српског језика и књижевности презентовале су о активостима у којима су учествовале и знањима која су понеле са сусрета у Сомбру. Том приликом остали ученици су добили истраживачке задатке за наставак пројектних активности.

Међушколска пројектна настава има за циљ да ученици вишемесечним активностима истраживања, презентовања и вршњачког учења обележе Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, негујући при том културу сећања и развијајући емпатију према судбини прогнаних и обесправљених. Истражујући историју јеврејског народа и упознајући његову културу, дугорочно негују културу сећања, развијају осетљивост за стереотипе, предрасуде, митове и антисемитизам, критички се према њима односе, спознају вредност постојања различитости и утврђују  одеђене сличности у различитости.

Писац  Данило Киш, Јевреј, и сам страдалник у Другом светском рату, рекао је: “Историја је без страсти, без злочина и без обзира на бројке: шта значи шест милиона мртвих (?!) ако не видимо једног јединог човека и његово лице, његово тело, године и његову личну повест.”

Сећањима на страдале указујемо почаст њиховој жртви, исказујемо дивљење и достојанствено оживљавамо сећања на њих. Уколико изгубимо ова сећања, изгубићемо убрзо и сопствени идентитет, јер народи који забораве историју, језик и веру, престају да постоје, а део историје сваки је човек понаособ, ма које вере и националности био. Заборављањем жртава, нестао би и један део нас, део човечанства, а онда и део будућности.

Снежана Клепић и Александра Секулић